ZAPOŠLJENJE U INOSTRANSTVU!
Zbog čega?
Zbog čega?
Svi žele da odu odavde uglavnom iz dva razloga:
- da bi bolje zarađivali i podigli svoj životni standard,
- da upoznaju nova mesta, kulture i sve ono što kao turisti ne mogu jer nemaju novca.
Moje ime je Milutin Milutinović i želim sa vama da podelim svoje iskustvo u vezi rada u inostranstvu.
Sa svojih 20 godina jedino što sam želeo je da odem odavde, jer sam smatrao da mi ova zemlja ništa dobro nije donela niti će ikada. Nisam imao puno izbora, zbog dobijanja viza i finansija, i prva moguća solucija bila je Kipar. Bilo je moguće raditi na crno a živeti legalno manipulisanjem administracije. Te 2000-te zarađivao sam radeći u ugostiteljstvu na Kipru mesečno oko 1500 tadašnjih DM, što je bilo oko 50 ovdašnjih plata. Blagostanje u svakom pogledu. Proveo sam tamo dve godine. U međuvremenu sam se oženio i dobio ćerku, i dalji je plan bio skućiti se sa porodicom na Kipru ili gde god već samo ne ovde. Zbog deteta i sigurne budućnosti, rad na crno nije pružao bio perspektivan. Probali smo da se razdvojimo, ali novac koji sam zarađivao nije mogao da nadoknadi vreme provedeno bez porodice i ja sam odlučio da svoje planove za inostranstvo odložim i da na njima radim odavde, aplicirajući za imigracione vize za Australiju, Novi Zeland i Kanadu. Sve to je koštalo puno, oduzelo dosta vremena, ali vize nismo dobili.
2007-e sam se ponovo zaputio preko. Vezan za ostrva ovoga puta je to bila Malta. Isto rad na crno, ali sada i život ilegalno, jer je uveden šengen sistem u Evropi. Ali morao sam da rizikujem, jer ovde je postajalo sve teže zarađivati. Međutim, došlo je do promena i na Zapadu, više to nije bila ta razlika u platama kao nekad. Tamo su zarade ostale iste ili smanjene, a troškovi života veći. Uspevao sam da štedim oko 500eura mesečno. Kada sam nakon godinu dana napuštao Maltu dobio sam, zbog prekoračenja vize, pet godina zabrane za zemlje šengenskog sporazuma i onemogućio sebi da zbog toga dobijem vizu i za bilo koju drugu državu.
Radio sam ovde za razne poslodavce, ali bez prave satisfakcije. Imao sam privatnu firmu u koju sam uložio sve što sam imao. Ogroman rad, trud i ulaganja i uvek na granici preživljavanja. U međuvremenu sam dobio još dvoje dece, prošle su pet godine zabrane i ja reših da se opet otisnem u svet.
2012-te godine prvo sam otišao u Norvešku, zemlju sa najboljim standardom u Evropi. Posla je imalo, zarada solidna, ali kada stanete u red za dobijanje social number od biroa, sa kojim vadite radnu vizu, ispred vas su već Nemci, Šveđani, Danci, Poljaci...kojima radna viza ne treba. Tako da sam na kraju dobio samo jedno veliko ŽAO NAM JE. Zatim sam otišao u Dubai. Radna viza nije problem i posla ima. Ali uslovi rada i života su veoma teški, a od prosečnog posla moguće je uštedeti, ako živite vrlo skromno, oko 300eura. Što i nije neka nadoknada za ono što žrtvujete, a taj novac je moguće zaraditi i ovde.
Na kraju sam prošlog leta opet otišao na Kipar. To je bilo konačno razočarenje. Bugari i Rumuni, uglavnom, oborili su cenu rada za sve poslove i bolja plata je oko 1000eura. Nemoguće je dobiti radnu vizu, ali hoće da zaposle na crno. Sa tim što od tih 1000eura, nakon svih troškova, može da ostane ponovo skromnih 300eura. I TO JE BILO TO.
Nakon sveg životnog iskustva zaključio sam šta stvarno želim:
- da živim ovde sa porodicom, a da zarađujem američku platu
- da u svet odlazim kao turista i upoznajem razne destinacije.
Danas imam četvoro dece, srećan sam u svojoj zemlji među ljudima koje poznajem ceo život. Radim u meni prijatnom okruženju i zarađujem američku platu. Putujem sa svojom porodicom, a ove godine kada mala Ognjenka napuni osam meseci spremamo se za Španiju i Ljoret de Mar.
Nisam izmislio ništa novo da bih uspeo. Iskoristio sam svoje iskustvo i znanje i bio uporan. Moj uspeh se odražava u tome što ovo delim sa vama.
Ako ste se prepoznali u mojoj priči i ako želite da zarađujete američku platu i trošite je ovde ili gde već hoćete, onda se pridružite mom timu i otkrijte tajnu mog uspeha www.leaderdestination.wordpress.com/
